Zaključci radne grupe usvojeni
na
Vaskršnjim susretima dijaspore i otadžbine 2003.
Vaskršnji susreti dijaspore i otadžbine su održani od
28 - 30. aprila 2003. u Beogradu, u Domu Vojske Srbije i Crne Gore.
Susreti su održani pod pokroviteljstvom prof.dr Dragoljuba Mićunovića,
predsednika Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, uz podršku
države, uz Blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla
i i uz podršku Krune Karadjordjevica. Organizatori susreta bili su Asocijacija
"Srpska veza", nevladina, nepoliticka i neprofitna organizacija,
Privredna komora Jugoslavije - Srbije i Srpsko lekarsko društvo. Na
suretima je ucestvovalo preko 200 predstavnika najznacajnijih srpskih
organizacija, biznismena, lekara i humanitaraca i istaknutih predstavnika
srpkog naroda u svetu i još veci broj ucesnika iz matice. Centralni
skup bio je susret biznismena iz rasejanja i matice, ali su podjednako
važni bili i susreti lekara i humanitaraca i tradicionalni simpozijum
o jacanju veza dijaspore i matice. Održan je i niz pratecih manifestcija
i kulturnih programa.
Radna grupa usvojila je sledece zakljucke.
- Konstatovano je da je manifestacija ispunila ocekivanja
vecine ucesnika i da su to bili do sada najbolje organizovani susreti
ove vrste u matici.
- Izrazeno je zadovoljstvo što su predstavnici srpskog naroda prvi put
organizovano primljeni u Skupštini Srbije, gde im je domacin bio Odbor
Skupštine Srbije za Srbe izvan Srbije i što su u otvorenom dijalogu
upoznali narodne poslanike sa problemima sa kojima se godinama suocavaju.
Pozitivno je primljena spremnost narodnih poslanika clanova Odbora za
Srbe izvan Srbije, da zahteve radne grupe prenesu Skupštini Srbije na
hitno rešavanje.
- Pozitivno je ocenjeno ucestvovanje ministara Vlade Srbije i najviših
zvanicnuika države i ocenjeno da su izneli i veca obecanja nego što
se ocekivalo. Izražava se ocekivanje da ce data obecanja biti ispunjena.
- Pitanje državljanstva Srbije i Crne Gore naših ljudi u svetu još nije
rešeno u celosti. Zahteva se da se krajnje pojednostavi postupak za
reintegraciju u državljanstvo Srbije i Crne Gore, a posebno treba ubrzati
postupak za vracanje državljanstva onim gradjanima kojima je oduzeto
državljanstvo posle II svetskog rata.
- Zahteva se da se iz upotrebe izbaci termin "radnik na privremenom
boravku u inostranstvu" posebno za gradjane koji su u inostranstvu
rodjeni i koji tamo žive duže od 10 godina neprekidno. Time se boravak
tih ljudi stavlja na odredjenu pravnu osnovu i regulišu odredjena zakonska
prava, posebno kada je u pitanju vojna obaveza za gradjane rodjene u
inostranstvu, a koji poseduju državljanstvo Srbije i Crne Gore.
- Predlaže se da poslanici Skupštine Srbije u Skupštini državne zajednice
Srbija i Crna Gora, pokrenu inicijativu u skupštini, odnosno u resornom
ministarstvu, za rešavanje problema regulisanja vojne obaveze mladica
koji su rodjeni u inostranstvu ili koji su na stalni boravak boravak
došli u inostranstvo kao deca. Predlaže se da se služenje vojnog roka
takvih gradjana, svede na dobrovoljnu osnovu, po uglede na druge zemlje.
Iznet je zahtev da se proglasi moratorijum na služenje vojne obaveze
za sve pomenute gradjane, sve dok se ne usvoje predložene izmene zakona.
- Konstatovano je da svuda gde žive Srbi u svetu da je asimilacija srpskog
naroda dostigla alarmantne razmere koje ozbiljno ugrožavaju opstanak
srpskog naroda u rasejanju. Zahteva se da se taj problem proglasi nacionalnim
problemom i da nadležne državne institucije donesu hitne programe za
njihovo rešavanje. Posebno je istaknut problem nedopustivo malog broja
dece koja su obuhvacena dopunskom nastavom na srpskom jeziku. U proseku
je nastavom obuhvaceno jedva oko 0,3 odsto dece. Podržan je predlog
da dijaspora indirektno finansira dopunsku nastavu koja se održava po
programu Ministarstva prosvete Vlade Srbije, na taj nacin što bi se
povecale konzularne takse, a iznos povecanja usmerio u strogo namesnki
Fond za finansiranje dopunske nastave i kulturnih centara i programa.
Uvid u korišcenje sredstava iz tog fonda obavezno bi imali izabrani
predstavnici dijaspore.
- Zahteva se i rešavanje tehnickih pitanja mogucnosti glasanja gradjana
koji imaju državljanstvo Srbije i Crne Gore, koji borave u inostranstvu,
kako bi ostvarili ustavno pravo glasanja. Predlaže se hitno utvrdjivanje
birackih spiskova gradjana u rasejanju koji imaju pravo glasa i predlaže
se sledece tehnicke mogucnosti: glasanje u diplomatsko konzularnim predstavništvima/
što je u mnogim slucajevima veoma otežano/ ili putem pisma/po ugledu
na druge zemlje/ili elektornskom poštom ili kombinovano.
- Radna grupa prenosi spremnost svih poslovnih ljudi u rasejanju da
se ukljuce u proces obnove srpske privrede i njeno povezivanje sa svetom,
koji u isto vreme zahtevaju da se nastavi sa donošenjem preostalih zakona
koji ce stvoriti ambijent za tržišno privredjivanje na principima razvijenih
zemalja sveta.
- Ucesnici su pozdravili spremnost Vlade Srbije da osnuje Nacionalnu
agenciju za saradnju sa dijasporom, ali zahtevaju da nju predvodi nestranacka
licnost, koja poznaje prilike u dijaspori, koja ispoljava tolerantnost
i spremnost za saradnju sa svim grupacijama srpskog naroda u rasejanju,
bez obzira na njhova privatna politicka opredeljenja. Cula su se i mišljenja
da treba preipitati mogucnost osnivanja Ministarstva za saradnju sa
dijasporom.
- Podržana je inicijativa Srpskog saveza Švedske o što skorijem koordiniranom
ujedinjenju srpske dijaspore Evrope i ocekuje se ukljucivanje svih relevantnih
srpskih organizacija, kako bi se objedinile akcije za rešavanje najvažnijih
pitanja za dijasporu i maticu.
U Beogradu, 01. maja 2003.
Radna grupa za zakljucke
Nikola Janic, Švedska
Predrag Rakocevic, Nemacka
Slobodan Stojanovic, Švajcarska
Bibi Marisavljevic, Norveška
Miodrag Kulic, Nemacka
Slobodan Ivanovic, Kanada
Djordje Djordjevic, Nemacka
Radomir Putnikovic, Velika Britanija
Slobodan Živojinovic, Danska
Dr Dušan Vasiljevic, Nemacka
Cedomir Ristic, SAD
Petar Marjanovic, Ceška Republika
Dragan Uroševoić, Nemačka
Svetlana Petrović-Tomić, Australija
Ljiljana Milosavljević, Austrija
Živojin Vlahović, SAD
